35 km istočno od Paraćina, na razgraničenju opština Paraćin i Boljevac i na 853 m nadmorske visine nalazi se planinski predeo Samanjac. Do njega se dolazi magistralnim putem Paraćin - Zaječar preko prevoja Čestobrodica.

Iz pravca Paraćina skreće se desno sa magistralnog na nasipan planinski put koji preseca Samanjac. Nekada je na ovoj pitomoj planini od proleća do jeseni napasana stoka iz okolnih sela, bilo je koliba i ovaca, a pored pašnjaka bile su njive na kojima su gajeni raž, kukuruz, ovas i krompir. U ovoj netaknutoj prirodi, daleko od industrijskih zagađenja, porodica Mihajlović iz Donje Mutnice podigla je farmu za tov stoke.

Zakorovljene i šibljem zarasle livade raskrčene su i zasejane detelinom. Pašnjaci obrasli sočnom livadskom travom i raznim lekovitim biljem omogućuju ekološki pristup za slobodan tov i čuvanje stoke. Svako jutro stoka sama izlazi na ispašu, a predveče se uvek u isto vreme vraća; tada dobije jedan obrok sena ,,lucerke'' i koncetrovane hrane strogo kontrolisanog kvaliteta. Seno se obezbeđuje sa sopstvenih pašnjaka, daleko od bilo kakvih zagađenja. Pored tova junadi ove godine počeo je ekspertimalan tov svinja na otvorenom prostoru.

U bukovoj šumi koja je ograđena žicom svinje se slobodno kreću hraneći se tokom dana žirom, korenjem i mladicama bukove šume. Naveče se vraćaju u obor gde dobijaju obrok koncentrovane hrane. Ovakvim načinom, čuvanjem i tovom dobijaju se svinje visokog kvaliteta a meso je sočnije i ukusnije. Veterinarski institut i veterinarska služba obavljaju stalni nadzor i kontrolu zdravstvenog stanja grla u tovu.

Mere su uglavnom prevetivne jer izolovanost farme i strogo kontrolisani način ishrane osnovni su preduslovi da stoka bude zdrava.